Адекватну гаранцију заштите људи, материјалних и културних добара и животне средине у Црној Гори у дијелу заштите и спашавања од свих врста хазарда, представља законски оквир који регулише ову област. Доношењем овог законског оквира обезбиједиле су се правне претпоставке да Црна Гора заштити своје грађане, њихове материјалне вриједности и своја културна добра. Овим оквиром Црна Гора преузима суверену одговорност заштите од ванредних ситуација на својој територији, као и обавезу да унапријеђује и јача регионалну и међународну сарадњу у активностима за спречавање, смањење и ублажавање ризика од катастрофа. Овај оквир представља однос државе према ванредној ситуацији и њен одговор према овом проблему, а састоји се из следећих докумената:
По угледу на државе које имају већ изграђен приступ одговору на ванредне ситуације, и у Црној Гори се указала потреба за израдом овог законодавног оквира, који поред своје основне нормативне улоге служи и за доношење великог броја правилника и других аката којима се ближе одређују конкретни елементи ове обимне и захтјевне материје. Поред ове указане потребе, на израду Националне стратегије која представља интегрисан одговор којим се успостављају темељна опредељења Црне Горе за сразмјеран одговор на ванредне ситуације, упућује и препорука државама са конференције у Женеви која је усвојила препоруке у вези са Правом о међународном одговору на несреће. Овом препоруком се владама држава сугерише да „донесу национални план који одређује ефективну организацију за помоћ, укључујући улогу сваког актера“.
Национална стратегија за ванредне ситуације је најважнији правни акт у области заштите и спашавања. Националну стратегију предлаже надлежно Министарство унутрашњих послова, а доноси је Влада Црне Горе. Овај акт има за циљ успостављање адекватног државног односа према ванредним ситуацијама, као и организовање државних и других институција за ефикасно дјеловање у ванредним ситуацијама које су изазване свим облицима природних несрећа, техничко-технолошких хаварија и епидемија заразних болести. Ово се на најбољи начин постиже прије свега превентивним дјеловањем, а у случају потребе и спровођењем оперативних мјера као одговор на актуелни хазард, као и ублажавањем последица које су настале услед те несреће. Национална стратегија за ванредне ситуације је настала „као израз нарасле свијести и потребе грађана Републике Црне Горе, као и друштва у цјелини, за цјеловит и организован однос према свим облицима ванредних ситуација“.
Националном стратегијом је извршена анализа компонената ризика од природних катастрофа и техничко-технолошких акцидената у Црној Гори. Њоме је дефинисана улога и капацитети постојећих институција на препознате могуће хазарде који могу задесити Црну Гору. Такође, у њој је урађена стратегија заштите од катастрофа и одређене мјере за њену реализацију. Овом стратегијом је постављено низ обавеза и задатака које треба да реализује Министарство за унутрашње послове, надлежно за ванредне ситуације.
Од Закона који се налазе у законодавном оквиру дјеловања Службе заштите и спашавања, најважнији је Закон о заштити и спашавању. Њиме је уређено подручје одговорности, као и права и обавезе учесника заштите и спашавања у свим фазама њиховог рада (превентивном, оперативном и дјелу санирања последица изазваних несрећом). Законом се уређује начин управљања, руковођења и координирања у активностима заштите и спашавања, начин мобилизације и обавјештавања, ограничења власничких и других права на материјалним ресурсима – а све у циљу заштите живота и здравља људи, материјалних и културних добара и животне средине. У овом Закону дефинисан је систем заштите и спашавања у Црној Гори, као и потребне мјере које треба предузети у том погледу за поједине ризике. Закон је предвидио још и финансирање Службе заштите и спашавања и надзор над њеним радом.
За спровођење Закона о заштити и спашавању задужено је Министарство унутрашњих послова – Директорат за заштиту и спашавање. Ово Министарство у сарадњи са другим надлежним министарствима, учествује у доношењу одређених подзаконских аката. У оперативном дијелу, Служба заштите и спашавања као професионална јединица која је организована и оспособљена за пружање одговора при ванредним ситуацијама, дужна је да води посебну евиденцију о свим својим активностима на заштити и спашавању. Такође, Служба је дужна и да Министарству унутрашњих послова – Директорат за заштиту и спашавање као и предједнику општине, достави мјесечни и годишњи извјештај о раду (свака општинска Служба извјештава Парламент своје локалне самоуправе и првог човјека у њој).