Службу Заштите и спашавања оснива Скупштина локалне самоуправе. У блиској прошлости је  оснивање општинске ватрогасне јединице доносила Скупштина општине Одлуком о оснивању, којом се утврђивао њен дјелокруг рада и начин финансирања. На примјеру подгоричке Службе заштите, можемо видјети да се ове врсте посебних служби данас оснивају Одлуком о организацији и начину рада управе коју доноси локални парламент. Из саме разлике назива ових одлука, уочава се да је сада Служба заштите и спашавања – већ самом одлуком о оснивању, имплементирана у локални управни систем. Ово новије позиционирање службе заштите у систему локалне управе, представља искорак у укупном односу управе према самој Служби. Овим је квалитетније препознат њен значај и одређен комплекснији третман у управном систему.

На челу Службе налази се старјешина овог органа којег поставља и разрјешава предсједник општине. Због наглашене важности хијерархије у обављању послова и укупног рада Службе који се заснива на принципу командовања, старешина овог органа је командир службе који руководи радом службе. Служба дјелује у складу са Законом о заштити и спашавању, Одлуком о организацији и начину рада управе, Општинским планом заштите и спашавања, Националним планом заштите и спашавања и другим прописима којима се формално-правно уоквирује обим њених послова и њена надлежност у њиховом извршавању.

У циљу оптималног учинка службе са расположивим капацитетима, њена организација рада је утврђена Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних мјеста у оквиру Службе, назив и број организационих јединица и њихов дјелокруг, потребан број службеничких и намјештеничких мјеста и услови за обављање послова, назив радних мјеста, звање службеника и намјештеника, распоред у оквиру унутрашњих организационих јединица и изван њих, опис послова, број извршилаца, посебни услови за обављање послова и друга питања у складу са законом. На основу чланова овог Правилника, старјешина органа доноси Упутство о унутрашњем реду и раду у Служби и друге акте којима се ближе одређује функционисање припадника Службе у овом органу управе.

Једно од основних обиљежја Службе заштите и спашавања је њен рад по начелима заштите, превенције, сталности, јавности, одговорности, као и другим начелима у оквиру којих су дефинисане методе, дужности и обавезе из дјелокруга обављања послова који су у њеној надлежности.

Професионалан однос свих запослених се поред општих правила из Европске повеље о локалној самоуправи, додатно утврђује и државним законима из области заштите и спашавања. У Црној Гори је законски регулисан овај принцип путем саме одредбе, којом се припадницима оперативних јединица (међу којима поред припадника службе заштите спадају још и јединице цивилне заштите, специјалистичке јединице за заштиту и спашавање, јединице за гашење пожара из ваздуха и др.) уз додијељивање одговарајућег звања, даје у дужност  и обавеза ношења униформе за вријеме вршења дужности. Само ношење одређене униформе у локалној самоуправи претпоставља професионалан однос запосленог у тој организационој цјелини и повлачи за собом одређену одговорност и обавезу. Ово утолико прије важи и за припаднике Службе заштите и спашавања који у опису својих послова имају многе специфичности и чији рад неминовно са собом доноси (у својој одређеној фази условљен ситуацијом на терену) и одређени степен импровизације. Овај сами завршни чин у фази обављања послова припадника Службе заштите и спашавања, ипак је дубоко утемељен на претходним фазама рада и неће довести у питање сами резултат рада јер се до њега дошло утврђеном путањом којој је професионалност и командна одговорност основни путоказ, а који се ослања и на чињеницу да се рад службе заснива на принципима командовања. Овдје је значајно нагласити функционисање система вертикалне хијерархије, који карактерише ову Службу у оквиру свог система дјеловања, као и функционисање Службе у систему хоризонталне и вертикалне хијерархије локалне самоуправе.